ОД СРЕДЕ ДО ПЕТКА ФЕСТИВАЛ КРАТКЕ ФОРМЕ ПОТПИС, УЛАЗ СЛОБОДАН

Приказивањем филма “Рампарт”, у среду, 27. септембра 2023. године у 19 часова у Малој Сали Општинског културног центра,  започеће овогодишњи фестивала кратке форме ,,Потпис”.

О ФИЛМУ

У напуштеном стану на ободу Београда, сећања на ноћне море упорно се преплићу са успоменама из детињства. Дедин видео рекордер, кућни љубимци, породична окупљања и призори из неизвесних 1998. и 1999. године откривају свакодневни живот обухваћен историјским догађајем. Заснован на породичним арихивским снимцима филм „Рампарт”, приказује детињство аутора у којем је свакако бомбардовање централни догађај. Упркос томе, филм се не бави темом рата, него опраштањем од простора из детињства. Након светске премијере на Локарно филмском фестивалу у Швајцарској 2021. године  и националне премијере на 27. Фестивалу ауторског филма у Београду, филм је наставио успешан фестивалски живот, освојивши награде за најбољег дебитанта на Докуфесту у Призрену и Гранд Приx фестивала Кино Павасарис Виљниус.

О АУТОРУ

Марко Грба Сингх је редитељ чије филмове карактерише дубоко промишљање друштвених појава, али и хипер-личан, аутобиографски приступ и формално одступање од нормираних филмских категорија. Рођен је у Београду (1988), где је завршио Филмску и ТВ режију на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду. Уметнички је директор фестивала документарног филма, Белдоцс, фестивала који је основан још 2008. године у Београду.

Подцаст: https://www.youtube.com/watch?v=p-ZV5Rh7RLM

СЦЕНАРИО & РЕЖИЈА: Марко Грба Сингх

КАМЕРА: Иван Марковић

МОНТАЖА: Мина Петровић

ЗВУК: Лука Барајевић

ПРОДУЦЕНТИ: Марко Грба Сингх & Јелена Ангеловски

ПРОДУКЦИЈА: НАНСЛАФУ ФИЛМС (Србија)

НАЈБОЉА КРАТКА ПРИЧА „МИОДРАГ БОРИСАВЉЕВИЋ“

Од 140 пристиглих прича на конкурс за најбољу кратку причу „Миодраг Борисављевић“, овогодишњи селектор Мирко Демић, романописац, приповедач, есејиста и драмски писац, донео је следећу одлуку:
Награда „Миодраг Борисављевић“ за 2023. годину припада аутору који је на конкурс послао причу „Небо није високо“, под шифром „Ад литерам“. Ауторка победничке приче „Небо није високо“ је Јелена Цветковић из Ниша.

У најужем избору нашло се још десет прича:
1. „Живот“ (шифра: Алеф) – Зоран Шкиљевић, Београд
2. „Додири“ (шифра: Паркер Кане) – Владимир Митровић, Крагујевац
3. „Вријеме и свјетлост“ (шифра: хронос) – Милана Гајовић, Београд
4. „Нигеријска трилогија мрака“ (шифра: тендаи ринос мwанака) – Александар Ђурић, Пожаревац
5. „Невидљиве нити“ (шифра: Летописац) – Миливоје Трнавац, Гојна Гора
6. „Нушићева лођа“ (шифра: Небеска С.) – Миливој Анђелковић, Београд
7. „Тешко дишем увече кад легнем“ (шифра: ЗX Спецтрум) – др Марјан Урекар, Нови Сад
8. „Аљаска“ (шифра: снежни27) – Милена Ристић, Смедерево
9. „Очи“ (шифра: Анаксагора 23) – Иванна Лекић, Параћин
10. „Оловни епитаф“ (шифра: Белененсеш) – Душан Благојевић, Шабац

Награда се састоји од повеље са ликом Миодрага Борисављевића и новчаног износа.

МИЛАН ВАШАЛИЋ   И   ВИД  ВАШАЛИЋ

Милан се фолклором почео бавити као играч у локалном КУД-у, међутим његово занимање за народну традицију није се могло задовољити само кроз програм КУД-а, те је врло рано почео  самостално истраживати народне обичаје, песме и игре. По образовању васпитач, поред посла просветног радника ангажовао се и као кореограф, а понајпре као извођач на традиционалним инструментима. Бављење народном традицијом Милан остварује кроз три сегмента: као инструменталиста, кореограф и певач. С поносом истиче да је самоуки свирач на чак 12 архаичних инструмената, жичаних и дувачких. Свирајући на небројено фестивала у земљи и иностранству успева да отргне од заборава инструменте као што су: дипле, гајде, различите врсте тамбура, ћурлик и многе друге. За велико ангажовање на очувању традиционалног свирања награђиван је високим признањима. Као кореограф и инструменталиста на гајдама и диплама освајао је престижне награде. Један је од реализатора пројекта „Очување врличког кола и дипала“ као српске нематеријалне културне баштине, који је заштићен на листи нематеријалне културне баштине Србије, по УНЕСЦО-вој конвенцији.

Свесрдним ангажовањем успева да заинтересује децу и младе у својој околини да се баве свирањем и певањем уз традиционалне инструменте. Рад у предшколској установи учинио је да подстакне и  свог сина Вида, у раном детињству, на заједничко музицирање. Данас, раме уз раме, Вид са оцем свира и пева уносећи нове елементе у традиционалну музику. Пратећи нове трендове у светској музици Милан и Вид укусно комбинују традиционално свирање и певање са модерним, рок звуком гитаре.

РТС Београдска хроника, Јутарњи програм, гостовање:

Својим несвакидашњим наступом, апатинској публици, представиће се 28. септембра 2023. године од 19 часова у Великој сали у оквиру фестивала кратке форме ,,Потпис” кроз педесетоминутни концерт.

КОМЕДИЈА "АХ, ЖЕНЕ..."

је комад који говори о немогућности мушкараца да изађу на крај са женама. Ова динамична прича, препуна урнебесних запетљавања и отпетљавања - а да ли и отпетљавања?! ...видећемо - прати најамбициознијег београдског новинара с почетка 20. века, који је желео да буде испред свог времена, а који уз помоћ телепорта често путује у садашњост да би покупио модерне "форе" свога заната. Невоља је када, игром случаја, док је у нашем времену, стане на жуљ женама па бежећи од њих упада у позориште пред сам почетак једне представе. Тражећи уточиште код глумаца и публике, објашњава им да је у гадном сосу и дочарава врло сличну и мучну ситуацију, која се догодила у његово време, дакле почетком 20. века, у којој се задесио Свети Сава када га је Бог послао да реши проблеме у једном женском колективу, а коју је наш новинар детаљно испратио да би написао чланак о томе. Будући да је женски колектив сам по себи веома тешка тема, бар нама мушкарцима, а сви ликови које спомиње шармантни Новинар у свом обраћању присутнима, јако забавни, карактеристични и духовити, представа ће бити интересантна апсолутно свима.

Писац овог веселог монокомичног збивања и казивања је и сам глумац, који је уједно и редитељ - Ђорђе Коцић, дипломирани глумац, члан Удружења драмских уметника, са статусом Самосталног уметника.

Инспирација за писање комада "Ах, жене..." лежи у приповеци Радоја Домановића "Како се Свети Сава провео у Вишој женској школи"

Представа ће бити одиграна у петак 29.септрембра у Великој сали од 19 часова.

МЕЂУНАРОДНА ИЗЛОЖБА ЕX ЛИБРИС-А

У оквиру осмог Фестивала кратке форме „Потпис“ Културног центра Апатин приређује се ЕX ЛИБРИС међународна изложба од 111 графика пристиглих од 38 аутора из Тајланда, Норвешке, Немачке, Украјине, Пољске, Белгије, Италије, Румуније, Русије, Кине, Грчке, Аустрије, Јапана, Босне и Херцеговине и Србије

Према пропозицијама конкурса аутори су послали своје радове на две теме, прва „Ток“, и друга тема је слободна.

ЕX ЛИБРИС је облик примењене графике у оквиру формата А6. Појављује се у 15. веку са појавом штампане књиге као налепница  на унутрашњој страни која је означавала симболима, фигурама или словима  име власника или аутора књиге. Касније Еx Либрис се развио  у посебну област примењене графике погодне за  начин  ликовног изражавања  у малом формату. Данас је ЕX ЛИБРИС  веома развијена област са широким спектром примене различитих графичких техника од оних класичних до најсавременијих као што је примена специјалних боја и бојених ефеката,  обраде на рачунару и дигиталне штампе.

ЕX ЛИБРИС је више од графике, он је тражен предмет колекционарства.

Овом изложбом постојећа колекција сада броји 1465 ЕX ЛИБРИС-а.

Изложба траје до 19. октобра.

Отварање је у петак 29.септембра у 18.30 часова у галерији Меандер.